Nikola Obradović - FAW - Find A Way by Nikola Obradović

Nikola Obradović

Serijski tech preduzetnik.

Osnivač tehnološke kompanije Bridgewater Labs, koja broji preko 50 super heroja na 2 kontinenta i koja u svom portfoliju ima klijente od malih startapa do Fortune 500 kompanija. Tokom svoje karijere, pokrenuo sam više od 20 startapa. Investitor. Mentor.

KRENITE sa malim i NESAVRŠENIM koracima. Posvetite se egzekuciji, akciji a NAJMANJE savršenstvu jer ga nikada nećete dostići. Možete samo da težite ka istom.

Od 2014. godine, deo svog vremena provodim vraćajući IT zajednici učestvujući na različitim startap i tehnološkim događajima u više različitih uloga - kao učesnik, govornik, mentor i sudija, a u Evropi i Aziji. Neki od poznatijih događaja su bili u organizaciji TechStars-a i Google-a.

egemenerd

VIŠE O MENI

Kako to obično biva, sve kreće sa kućnog praga i ono što naši roditelji utkaju u nas dok smo još mali, nosimo kroz ceo život i u većini slučajeva prenosimo na svoju decu.

Imao sam sreću da sam odrastao u sjajnoj porodici, bez konflikata, uz maksimalno poštovanje svih članova porodice, prijatelja, poslovnih partnera. Kao deca jako brzo upijamo, vidim to po svojoj deci sada. Moji roditelji su se trudili da bratu i meni omoguće sjajno detinjstvo, a opet sa druge strane da naprave od nase zrele ljude koji danas mogu da budu samostalni i da se brinu o svojoj porodici. Velika zahvalnost ide njima za sve to, iako to jako retko kažem.

1987. godine, a sa svoje 4 godine dobijam dva najveća poklona - rođenog brata, a i tata kupuje naš prvi računar i ja postajem opčinjen istim. Od igranja igrica u narednim godinama Tetris, Pacman, Prince of Persia, Duke Nukem do učenja na famoznom Windowsu 3.11 kako se pravi priprema za štampu, upoznavanje sa skenerom, štampačima, komponentama računara... Mislim da sam tada sve znao o tome, tako da je ćale jedini krivac za razvoje moje dalje karijere - hvala mu na tome <3

1990. godine su roditelji osnovali porodičnu firmu PRINTEX, koja je u osnovnoj delatnosti bila štamparija. Sve te godine učim pored tate sve što mogu da upijem o računarima.

~1995. godine zbog čestih službenih putovanja tate, ostajao sam na izazovima da porodična firma ne stoji, morao sam da radim pripreme za štampu koje mi je on pre toga pokazao kako se radi i to ne samo našoj firmi, već i još jednoj štampariji u to vreme koja je postojala u našem gradu - Sremskoj Mitrovici. Zamisli da jedan veliki posao te štamparije zavisi od klinca koji tada ide peti razred osnovne škole.  Naravno, bio sam i plaćen za svoj rad - tadašnjih 20 maraka za jednu pripremu za štampu. Po povratku tate sa službenog puta, dajem mu zarađen novac sav ponosan jer sam i ja našoj porodici nešto zaradio, na čega mi se on zahvaljuje, vraća mi isti i kaže mi da je to moje, jer sam ga ja zaradio i trudio se da ga zamenim dok on nije bio tu. Učio me je tada da cenim svoje vreme, da naplatim svoj rad i da vidim da će na kraju svaki trud da se isplati. Verovatno bih mogao da se zahvaljujem posle svakog pasusa njemu i majci zbog određenih životnih i poslovnih lekcija. Iste godine kreće i moja zainteresovanost za programiranje QBasic.

~1997. godine krećem na takmičenja iz programiranja, a u okviru predmeta Tehničko obrazovanje. Te iste godine dobijamo prvi ink-jet štampač u boji, jednu od prvih verzija Corel Draw programa sa celim klipartom raznih sličica. Tada kreću moji prvi preduzetnički koraci. Štampao sam clipart sličice na samolepljivi papir i iste prodavao po osnovnoj školi, uglavnom devojčicama, jer su one više volele da imaju sveske sa nalepnicama. Tada sam naučio (opet od tate, a i dan danas se zezamo na taj račun), da sve ima neku vrednost 🙂 Moja matematika je bila da sve što prodam pošto je išlo u moj džep je moja 100% zarada, jer nisam platio ni ink-jet boju, ni samolepljivi papir, ni štampač. Jednostavno, uzeo sam papir, napravio sam pripreme od clipart sličica, odštampao, odneo u školu i prodao. Tada mi je tata objasnio da to ipak sve nešto košta i da nije on kupio morao bih ja pa da moram u cenu sličice da uračunam i cenu boje, papira, svoje vreme provedeno za računarom kao i amortizaciju štampača. Međutim, kada smo i to izračunali opet se ispotavilo da imam zaradu na sličicama, a mama se smejala večito našim konkstruktivnim raspravama.

Tokom perioda osnovne škole stičem sva znanja iz oblasti 2D grafičkog dizajna, priprema za štampu, upoznajem se sa prvim alatima, ulazim u svet programiranja sa QBasic i Pascal programskim jezicima. Jedna od prvih aplikacija koju sam napravio bila je telefonski imenik, a pomogao mi je tatin drug koji je sjajan programer bio u to vreme.

Karijerno doba srednje škole (od 1998. godine) ili ti ozbiljniji počeci i doba studiranja i mog života u Novom Sadu (od 2002. do dana današnjeg) možete pročitati na drugom tabu 🙂

Neizmernu zahvalnost na podršci koja traje sada već godinama, dugujem prvenstveno svojim roditeljima, svom deki, svojoj supruzi Neni i našim sinovima Sergeju i Aleksi, svim kumovima, prijateljima, poslovnim partnerima i super herojima iz mojih firmi, koji su uvek bili tu - od prvih početaka do dana današnjeg. 

Nešto više o balansu između privatnog-porodičnog-poslovnog će biti reči takođe na ovim stranicama.


Bridgewater Labs, Inc.

Moja IT kompanija koja ima kulturu, energiju, super heroje i tajni sastojak koga unosi na svaki projekat.


KONTAKTIRAJ ME

Imaš pitanje? Treba ti savet? Pošalji poruku.