Retrospektiva – važna stvar za lični i profesionalni razvoj

Objavio Nikola Obradović

U kategoriji Lično

5. septembra 2021.

5 minuta čitanja

Koliko često radite retrospektivu svog ličnog života/razvoja? A poslovnog?

Jedna od stvari koje sam naučio na sopstvenoj koži jeste da je retrospektiva jedna od najvažnijih stvari kako na ličnom, tako i na poslovnom razvoju.

Moje kompanije su rasle u poslednjih nekoliko godina u stotinama procenata svake godine, po svim parametrima (broj metara kvadratnih prostora u kome se nalazimo, broj sjajnih ljudi, ostalim KPI-evima – prihodi, rashodi)… To je recimo dovelo da smo tri-četiri puta menjali poslovni prostor:

iz 12 m2 u 40 m2
iz 40 m2 u 110 m2
iz 110 m2 u 500 m2
iz 500 m2 na polu-remote rad (zbog korone)

Ovo pominjem iz samo jednog razloga, a to je da kad god smo se selili iz jednog u drugi poslovni prostor, ja sam bio osoba koja je iznosila poslednju stvar iz kancelarije, zaključavala i „predavala“ istu i pravila retrospektivu gde smo bili prethodne godine, na čemu smo grešili, šta smo novo naučili i zapravo sam bio zahvalan na svemu što smo uradili.

Ako čovek ne uradi neku vrstu retrospektive i ne uporedi sa prošlošću, vrlo verovatno neće znati ni da ceni sadašnjost.

Takođe, ako smo kao pojedinac ili tim napravili neke greške, što je sasvim normalno, treba ih spakovati u jedan ranac koga zovemo iskustvo i znamo kako da iste ne napravimo iznova. Gomila grešaka ili tzv. „fail-ova“ je ono što nas čini u kasnijim godinama uspešnim pojedincima, organizacijama, kompanijama.

Motivacija za današnji tekst mi je zapravo jedno lepo porodično okupljanje i vraćanje uspomena i retrospektiva na moje prve preduzetničke korake, a u okviru naše porodične firme koja je u osnovnoj delatnosti štamparija.

18. septembra ove 2021. godine, PRINTEX (naše porodično blago) će da napuni tačno 31 (trideset jednu godinu). Za one koji ne znaju, ja imam u ovom momentu 37 godina.

Ova mala (za mene velika) porodična firma nije samo pomogla da se brat i ja iškolujemo i da imamo lep i skroman porodičan život, ali je definitivno uticala na moj dalji lični i poslovni razvoj, jer su nam roditelji sa jedne strane omogućili sjajnu odskočnu dasku, a sa druge strane naučili da radimo i zaradimo svoj dinar.

Dosta sam naučio o odnosu ka poslu, ka klijentima, o komunikaciji, prodaji i onim malim stvarima kada napraviš „korak više“ na nekom projektu, kako možeš da „zakucaš“ klijenta da ostane „tvoj“ dugo godina u budućnosti.

Danas kao da sam imao flashback i vratio sam se u svoju osnovnu i srednju školu i setio se svega što sam radio u okviru firme sa ćaletom, mamom i bratom. Tu sam naučio osnove grafičkog dizajna i uveliko pravio pripreme za štampu još u osnovnoj školi, a kasnije sam lično dizajnirao i štampao majice, koje sam kasnije i prodavao 🙂 Ofset štampa, sito štampa, kartonaža, razvijanje ploča za štampanje – sve ove stvari sam radio bez ikakvih problema. Međutim, nikada me to nije nešto preterano ispunjavalo. Želeo sam više i dobio sam podršku porodice.

Podrška porodice u ličnom i poslovnom razvoju je zaista potrebna da biste dosegli nove visine. Ja sam imao tu sreću da istu i dobijem, iako i dan danas mojoj mami nije baš jasno šta ja tu radim, jer nije opipljivo nikako 🙂

Retrospektivu takođe radimo i u ostalim slučajevima:

na svakih šest meseci sa svakim članom tima u okviru BWL uradimo retrospektivu, 360⁰ feedback, rezimiramo greške i uspehe, saznamo šta možemo bolje da uradimo kao kompanija i damo feedback našim ljudima;
na kraju svakog sprinta, radeći po agilnoj metodologiji, radimo retrospektivu istog;
na kraju svakog projekta radimo retrospektivu istog. Stvari koje smo pogrešili ili nismo zadovoljni, pokušavamo da prihvatimo kao iskustvo i da ih ne ponovimo u budućnosti, dok dobre stvari koje smo primenjivali pokušavamo da replikujemo na budućim projektima;
takođe, radimo i retrospektivu naših klijenata s vremena na vreme, jer i to je bitno da znamo da li možemo bolje ili jednostavno ne želimo više da pružamo usluge određenim klijentima. Dosta ljudi ide samo za novcem, kao što smo i mi išli svojevremeno, pa je to rezultiralo odlaskom ljudi ili određene nestabilnosti u okviru kompanije. Ipak smo na kraju spoznali da su nam naši ljudi bitniji od nekih klijenata koji ne cene naš trud, konstalting, vreme – tako da smo se nekima i zahvalili na saradnji;
retrospektivu pojedinaca i eksternih saradnika – da li su ispunili očekivano i dogovoreno.

Okretanje u prošlost nije samo zarad toga da budemo zahvalni gde smo nekada bili, a gde smo sada, a pod pretpostavkom da smo sada uspešniji, već je jako bitno da uradimo dubinsku analizu nas samih i da spoznamo sami sebe (Nosce te ipsum) kao i naše sopstveno poslovanje, bez obzira u kojoj smo ulozi.

Za kraj, jedna od lekcija koju često govorim na skoro svim predavanjima/događajima gde gostujem jeste da apsolutno SVE kreće sa kućnog praga – način kako živite, kako poštujete druge ljude, kako se ophodite prema ljudima oko vas i kako posmatrate posao.

A na nekim novim klincima ostaje nasledstvo i vaš primer koga će oni zasigurno nositi kroz svoj lični, porodični i poslovni život.

? Ovde je sve počelo za mene i nas…