Da li radite sa svojom decom na pravim vrednostima – da novac nije najbitniji, već da su to zdravlje, porodica, ljubav?
Da li im dajete primer da treba da zaštite slabije od sebe, kao i da pomognu kada su u mogućnosti onima koji nemaju ili imaju manje od njih?
Da vraćaju ovom društvu i da dele?
Ipak, svesni smo da od nečega mora i da se živi, pa samim tim da li svoju decu edukujete da novac ne pada sa neba i da ne mogu baš sve što vide u radnji da dobiju?
APSOLUTNO SVE KREĆE SA KUĆNOG PRAGA. BAŠ SVE.
U našoj kući se trudimo da vrednosti koje smo dobili mi kao deca sada prenesemo našoj deci, jer to što im usadimo sada će nositi kroz ceo svoj život i prenositi dalje svojoj deci.
U ovom post-u ću pokriti jednu od gore nabrojanih tema, a to je edukacija dece od malih nogu (u mom slučaju Sergeja koji je tek napunio 6 godina) kako funkcioniše posao, kako postaviti ciljeve, vreme, novac i kako se zapravo pravi isti i šta se sa njim radi. Kako je najbolje ako praviš novac dok spavaš i kako identifikujemo potrebe drugih ljudi koji su spremni da plate za nešto.
NAPOMENA: Ovo sve radimo kroz igru i na opšte zadovoljstvo i radost Sergeja.
Glavni izazov za njega jeste što ne može baš uvek da dobije Minecraft igricu (ili neku drugu) koju želi. Džeparac ima, rodjendan mu je prošao, Nova godina i Božić su takođe prošli, možda se „ogrebe“ sada za Uskrs, ali se igramo da ne treba da čeka da mu nešto padne sa neba, već kako može sam da kupi sebi nešto što tako jako želi.
Imali smo različite pristupe – pospremite sobu, dobijete 20 dinara. Pročitaš bratu priču za laku noć, obojica dobijete sličice dinosaurusa i minecraft-a.Onda se naravno kako to biva pojavi gomila pitanja, na koje moraš da daš odgovore…
Uz standardno igranje sa pravljenjem i programiranjem lego robota i primenom istih u stvarnom životu i na nekim poslovnim idejama koje imamo… pa shodno tome i ona osnovna kako da prodajemo sokove u našem kvartu 🙂
Sam je skontao kroz igru da ako prodajemo samo voće u kvartu gde živimo, mi smo zapravo samo trgovci i moramo mnogo toga da prodamo da bi on sakupio za svoju igračku, ali ako od tog voća možemo da napravimo neki novi proizvod – u našem slučaju prirodne ceđene sokove (već je hteo da „automatizuje“ sa robotom ?), tada može više novca da nam ostane.
Sledeći korak je bio formiranje cene soka i početne investicije koja nam je potrebna da napravimo kako on to kaže „drvenu kućicu sa vratima dole da stavimo puno voća da nam ne nestane tokom prodaje“, gde je rekao da će da uloži sav svoj džeparac, ali moram i ja sa njim … (tu smo se dotakli partnerskih odnosa i šta to nosi bez previše detalja)…
Na najlakšem primeru od 100 RSD po jednom soku, napravili smo dogovor koliko novca ćemo da reinvestiramo u naš biznis (80 RSD) – kako da dokupimo potrošeno voće, tako i za marketing (flajeri u ovom slučaju koje ćemo da sami podelimo po komšiluku, a deda Vlada će da ih „iskopira“ jer tako je u mogućnosti ?) i 20 RSD ćemo da poklonimo deci bez roditelja u Sremskoj Kamenici. Jako je bitno da im se objasni da nisu na ovom svetu sami i da moraju da „posluju“ društveno-odgovorno i da treba pomoći/donirati, jer što čovek više u životu daje, više mu se vrati.
Nekoliko slika se nalazi u prilogu, a mi nastavljamo da se igramo i dalje ?
