Silicon Valley san i ukalupljeni mindset (I deo) - FAW - Find A Way by Nikola Obradović
Silicon Valley san i ukalupljeni mindset (I deo)

Silicon Valley san i ukalupljeni mindset (I deo)

Objavio Nikola
U kategoriji Startapi
14. novembra 2020.
5 minuta čitanja

Pričao sam juče sa jednim prijateljem o nekim ličnim iskustvima iz sveta startapa, a iz prošlosti od pre 5-6 godina i želeo sam sa vama da podelim tu priču.
Ne bih da imenujem kompanije (iako više nisu „žive“), jer poenta cele priče je najbitnija.
Priča ima dva dela, od kojih ću vam prvi deo ispričati sada, a drugi deo sutra.

Pre 5-6 godina bio sam deo jednog startapa iz Silicon Valley. Imao sam akcije u firmi (early employee stock options uz vesting period od 3 godine), bio sam dobro plaćen, radio sam i kao developer na projektu i vodio sam manji tim. Realno je da kada je tim mali 3-5 ljudi, svi sve radimo – projektni menadžment, QA, sugerišemo šta može novo od funkcionalnosti da se napravi (glumimo product ownere), development, ma skoro sve …

Kompanija je raise-ovala kapital od cca $1,2 miliona USD tada. Međutim, jako nekontrolisano su krenuli da troše novac. Njih trojica co-foundera preselila su se u Silicon Valley (iz Colorado države), iznajmili mali stan, spavali na dušecima na podu i „živeli“ film kao da prave „startap iz garaže“. Uopšte nije bilo potrebe za tim. Iz mog ugla, paljenje novca baš bzvz. Šta više, dvojica co-foundera i njihove porodice su bili baš bogati i uspešni ljudi i nisu imali potrebe da novac kompanije pale na takav način.

Startap je bio u industriji rikrutmenta, odnosno zaposlenja ljudi za lokalne biznise. Nešto slično kao naš Infostud, samo na ozbiljnim steroidima. Pored web, imali smo Android i iOS aplikaciju. Klijenti su nam bili Jamba Juice, Dunkin Donuts, (pregovarali su sa KFC, McDonalds, Burger King…). Fokusirali su se na lokalne biznise kojima je potrebna bila radna snaga kao što su dostavljači hrane, perači sudova, konobari i sl. Trošili su nekontrolisano budžet na reklame u USA, takmičeći se tamo sa najvećim konkurentima Linkedin, Monster, Indeed… Angažovali su „kvazi“ stručnjake sa određenim jakim diplomama akademskog obrazovanja i sa previše naduvanim CV-jevima. Nijedna osoba koja se naknadno priključila, nije doprinosila kao što je doprinosio mali core team od početka osnivanja kompanije.

Mislim da je ceo budžet spaljen u periodu od cca godinu dana.

Nedostatak i/ili neznanje kako da prodaju proizvod ogledao se u tome što su na development tim uglavnom delegirali neke taskove da napravimo nove funkcionalnosti, da ispravimo svaki pixel na mobilnom telefonu, odnosno za njihovu nesposobnost da prodaju su uvek krivili dev tim i uvek je neki problem na dev strani bio. „Eto, samo da je ovo na iPhone 4S jedan pixel levo, u gridu, samo to da imamo sve bi bilo lakše za prodati“ 🙂 Pametnom dovoljno da shvati u kom pravcu cela kompanija ide. Inače mrzim kada ljudi imaju izgovore za svoje neuspehe i fail-ove.

Ja sam imao za njih dva predloga:

  • te godine sam bio u Dubaiju tipa 2-3 nedelje i analizirao sam tamošnje tržište i primetio da ima jako puno radne snage koja dolazi iz Pakistana, Indije i sličnih zemalja i koja želi da se zaposli u lokalnim kompanijama. Za 2 nedelje sam pronašao lokalnog partnera i sve što je potrebno za uraditi je bilo da prevedemo aplikaciju na arapski, sa desna na levo da prilagodimo front-end zbog njihovog čitanja i to je to. Lokalni partner bi bio marketing/sales kanal koji bi ulagao tamo i dobio ekskluzivu u slučaju da ostvare određene ciljeve,
  • u to vreme Infostud je bio jedini ozbiljni konkurent u Srbiji i cena koju je naplaćivao u Srbiji za običan oglas od 2 nedelje je bila 4x veća od cene koju su tada oni naplaćivali u Americi. Pri tome, proizvod koga smo mi imali je bio neoporedivo jače oružje i oruđe za rad u odnosu na sve lokalne konkurente. Predlagao sam im da mi daju 2-4 nedelje, sam bih preveo celu platformu na srpski jezik, pokrenuo bih lokalno tržište i sve što sam tražio bilo je početni budžet od $20k USD za početak koji bi bio samo u marketing i reklamu uložen. Pored toga osmislio sam i neke growth-hacking metode kako bismo došli do klijenata i poslodavaca.

Na oba moja predloga kompanija je odreagovala negativno sa sledećim izgovorom: „Nick, we really appreciate your advice here, but if we are going on different markets we are not anymore Silicon Valley startup.“

WTF?! Pokušao sam da uđem u ozbiljne diskusije sa njima objašnjavajući da će na „mala vrata“ pridobiti nove investitore i otvoriti vrata Silicon Valley tržišta ukoliko krenemo od tržišta gde nam je mnogo manja konkurencija (kao recimo Srbija ili UAE). Zamislite da u Srbiji imate SAMO JEDNOG konkurenta, koji naplaćuje za istu uslugu 4x VIŠE nego neki Silicon Valley startap na tamošnjem tržištu.Oni nisu mogli da razumeju to. Nikada i nisu, a to ću vam objasniti u nastavku drugog dela priče.

Pričaću vam u nastavku:

  • kako je ta kompanija bankrotirala,
  • kako se raspao core team i svako otišao svojim putem,
  • kako su dvojica (od trojice) co-foundera raise-ovala novi kapital od $1,5 miliona USD za gotovo identičnu ideju i opet ga spalili na doktore nauka sa MIT koledža,
  • kako sam im sa svojim ljudima izvlačio opet „kestenje iz vatre“,
  • kako su me na kraju otkačili i kako su se povezali sa jednim od developera koji je radio tada honorarno za moju firmu,
  • i kako su opet bankrotirali sa novom kompanijom…

II DEO ove priče možete pročitati na ovom linku.

Photo credits: https://pxhere.com/en/photo/107881

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *